Кикинда

Кикинда
	Кикинда
	Илтамга
Дөнья кисәге	Европа
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Северно-Банатский округ[d], Кикинда[d], Q20439528? һәм Nagykikinda urban electoral district[d]
Административ-территориаль берәмлек	Кикинда[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00
Халык саны	38 065 (2011),; 41 935 (2002),; 42 745 (1991),; 41 797 (1981),; 37 691 (1971),; 34 127 (1961),; 29 635 (1953),; 28 743 (1948)
Ир-ат халкы	24 017
Хатын-кыз халкы	25 309
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	73 метр
Кардәш шәһәр	Жимболия[d], Нарвик[d], Ноф-ха-Галиль[d], Бихач, Приедор, Мәҗидия, Кишкунфеледьхаза[d], Kondoros[d], Nagydobos[d], Сольнок, Жилина, Силистра[d] һәм Решица
Мәйдан	782 км²
Почта индексы	23300
Рәсми веб-сайт	kikinda.rs
Җирле телефон коды	0230
Номер тамгасы коды	KI
Объектның күренешләре өчен төркем	[d]
	Кикинда Викиҗыентыкта

Кикинда (серб. Кикинда) — Сербиянең Воеводина автоном крае Кикинда^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[2]^[3]^[4]

Географиясе[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Урта Дунай тигезлегенең көньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 73 метр биеклектә урнашкан.

Климаты[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Климат уртача, континенталь. Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Июльнең уртача температурасы 22 — 24 °C, гыйнварның -1,2 — 2,6 °C. Явым-төшем күләме елына 550-750 мм.^[5]

Демография[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Ел	Халык саны
1948	28 743
1953	29 635

Ел	Халык саны
1961	34 127
1971	37 691

Ел	Халык саны
1981	41 797
1991	42 745

Ел	Халык саны
2002	41 935
2011	38 065

Искәрмәләр[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

↑ ^1,0 ^1,1 2022 Serbia Census
https://wikidata.org/wiki/Track:Q114356857
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[_ee3dad7f21a45c2e-1] 1,0 ^1,1 2022 Serbia Census
https://wikidata.org/wiki/Track:Q114356857

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]