Эчтәлеккә күчү

Лозно

Wikipedia — ирекле энциклопедия проектыннан ([http://tt.wikipedia.org.ttcysuttlart1999.aylandirow.tmf.org.ru/wiki/Лозно latin yazuında])
Лозно
Рәсми исем Лозно[1] һәм Lozno[1]
Дәүләт  Болгария
Административ-территориаль берәмлек Кюстендил[d][1]
Сәгать поясы UTC+02:00 һәм UTC+03:00
Халык саны 707 (15 март 2024)[2],
794 (15 март 2024)[2]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 610 метр[3]
Почта индексы 2507
Җаваплы Проект:Болгария[d][1]
Карта

[4]

Лозно (серб. Лозно) — Сербиянең Рашка округы Кюстендил[d][1] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[5][6][7]

Географиясе[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 610 метр[3] биеклектә урнашкан.

Климаты[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[8]

Демография[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]


Искәрмәләр[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 НСИ Националният регистър на населените места
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-03-2024_2.txt
  3. 3,0 3,1 GeoNames — 2005.
  4. BG State e-Government Agency
  5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  8. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.
  9. 9,0 9,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-1998.txt
  10. 10,0 10,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-1999.txt
  11. 11,0 11,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2000.txt
  12. 12,0 12,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2001.txt
  13. 13,0 13,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2002.txt
  14. 14,0 14,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2003.txt
  15. 15,0 15,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2004.txt
  16. 16,0 16,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2005.txt
  17. 17,0 17,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2006.txt
  18. 18,0 18,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2007.txt
  19. 19,0 19,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2008.txt
  20. 20,0 20,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2009.txt
  21. 21,0 21,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2010.txt
  22. 22,0 22,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2011.txt
  23. 23,0 23,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2012.txt
  24. 24,0 24,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2013.txt
  25. 25,0 25,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2014.txt
  26. 26,0 26,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2015.txt
  27. 27,0 27,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2016.txt
  28. 28,0 28,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2017.txt
  29. 29,0 29,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2018.txt
  30. 30,0 30,1 https://www.grao.bg/tna/tadr-2019.txt
  31. 31,0 31,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2020_2.txt
  32. 32,0 32,1 https://www.grao.bg/tna/tadr2020.txt
  33. 33,0 33,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-03-2021_2.txt
  34. 34,0 34,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2021_2.txt
  35. 35,0 35,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-09-2021_2.txt
  36. 36,0 36,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15.12.2021_2.txt
  37. 37,0 37,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-03-2022_2.txt
  38. 38,0 38,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-06-2022_2.txt
  39. 39,0 39,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-09-2022_2.txt
  40. 40,0 40,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-12-2022_2.txt
  41. 41,0 41,1 https://grao.bg/tna/t41nm-15-03-2023_2.txt
  42. 42,0 42,1 https://grao.bg/tna/isnt41nm-15-06-2023-2.txt
  43. 43,0 43,1 https://grao.bg/tna/isnt41nm-15-09-2023-2.txt
  44. 44,0 44,1 https://www.grao.bg/tna/t41nm-15-12-2023_2.txt

Әдәбият[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.