Чуприя (град)

Wikipedia — ирекле энциклопедия проектыннан ([http://tt.wikipedia.org.ttcysuttlart1999.aylandirow.tmf.org.ru/wiki/Чуприя (град) latin yazuında])
Чуприя
Илтамга
Сурәт
Дәүләт  Сербия[1]
Нәрсәнең башкаласы Чуприя[d]
Административ-территориаль берәмлек Чуприя[d]
Сәгать поясы UTC+01:00
Халык саны 20 585 (1 апрель 2002)[2],
19 471 (1 октябрь 2011)[2],
21 367 (31 март 1991)[2],
20 547 (31 март 1981)[2],
17 564 (31 март 1971)[2],
14 053 (31 март 1961)[2],
11 967 (31 март 1953)[2],
9609 (15 март 1948)[2]
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек 116 метр
Кардәш шәһәр Селе, Босанска-Градишка һәм Добой
Мәйдан 287 км²[1]
Почта индексы 35230
Рәсми веб-сайт cuprija.rs
Харита сурәте
Җирле телефон коды 035
Номер тамгасы коды ĆU
Карта
 Чуприя Викиҗыентыкта

Чуприя (серб. Ћуприја ) — Сербиянең Поморав округы Чуприя[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.[3][4][5]

Географиясе[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 116 метр биеклектә урнашкан.

Климаты[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.[6]

Демография[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Ел Халык саны
1948 9609 [2]
1953 11 967 [2]
Ел Халык саны
1961 14 053 [2]
1971 17 564 [2]
Ел Халык саны
1981 20 547 [2]
1991 21 367 [2]
Ел Халык саны
2002 20 585 [2]
2011 19 471 [2]


Искәрмәләр[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

  1. 1,0 1,1 https://cuprija.rs/sr/%d0%be-%d1%9b%d1%83%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b8/
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 http://pop-stat.mashke.org/serbia-cities.htm
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  6. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

  • Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
  • Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
  • Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
  • Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.