Чуприя (град)

Чуприя
Чуприя
	Илтамга
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Чуприя[d]
Административ-территориаль берәмлек	Чуприя[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00
Халык саны	20 585 (1 апрель 2002),; 19 471 (1 октябрь 2011),; 21 367 (31 март 1991),; 20 547 (31 март 1981),; 17 564 (31 март 1971),; 14 053 (31 март 1961),; 11 967 (31 март 1953),; 9609 (15 март 1948)
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	116 метр
Кардәш шәһәр	Селе, Градишка һәм Добой
Мәйдан	287 км²
Почта индексы	35230
Рәсми веб-сайт	cuprija.rs
Җирле телефон коды	035
Номер тамгасы коды	ĆU
	Чуприя Викиҗыентыкта

Чуприя (серб. Ћуприја ) — Сербиянең Поморав округы Чуприя^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[3]^[4]^[5]

Географиясе

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 116 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.^[6]

Демография

1948 елдан 2011 елга кадәр халык саны
Ел	Халык саны
1948	9609	^[2]
1953	11 967	^[2]
1961	14 053	^[2]
1971	17 564	^[2]
1981	20 547	^[2]
1991	21 367	^[2]
2002	20 585	^[2]
2011	19 471	^[2]

Бу бүлек тәмамланмаган.
Бүлекне төзәтеп һәм тулыландырып, сез проектка ярдәм итә аласыз.

Искәрмәләр

1 2 https://cuprija.rs/sr/%d0%be-%d1%9b%d1%83%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b8/
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 http://pop-stat.mashke.org/serbia-cities.htm
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

Бу — Сербия географиясе буенча мәкалә төпчеге.
Сез мәкаләне үзгәртеп һәм мәгълүмат өстәп,

Википедия проектына ярдәм итә аласыз.

[_931e5f1501d6a656-1] 1 2 https://cuprija.rs/sr/%d0%be-%d1%9b%d1%83%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b8/

[_e37283009a253c8a-2] 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 http://pop-stat.mashke.org/serbia-cities.htm

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[6] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]