Ягодина

Ягодина
	Ягодина
Байрак	Илтамга
Рәсми исем	Светозарево, Ягодина һәм Ягодина
... хөрмәтенә аталган	Светозар Маркович[d]
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Поморавский округ[d] һәм Ягодина[d]
Административ-территориаль берәмлек	Ягодина[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00
Халык саны	34 892 (1 октябрь 2022),; 37 282 (1 октябрь 2011)
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	111 метр
Кардәш шәһәр	Коринф[d], Хрисуполис[d], Босанска-Дубитса[d], Делчево[d] һәм Верона
Мәйдан	470 км²
Почта индексы	35000
Рәсми веб-сайт	jagodina.org.rs(серб.)
Җирле телефон коды	035
Номер тамгасы коды	JA
Объектның күренешләре өчен төркем	[d]
	Ягодина Викиҗыентыкта

^[3]

Ягодина (серб. Јагодина) — Сербиянең Поморав округы Ягодина^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[4]^[5]^[6]

Географиясе[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 111 метр биеклектә урнашкан.

Климаты[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.^[7]

Демография[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Ел	Халык саны
2011	37 282	^[2]
2022	34 892	^[2]

Искәрмәләр[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

↑ http://www.jagodina.org.rs/o-gradu/istorija/
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 http://pop-stat.mashke.org/serbia-cities.htm
↑ http://www.jagodina.org.rs/o-gradu/geografski-polozaj/
↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
↑ Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият[үзгәртү | вики-текстны үзгәртү]

Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.

[_7857eb184b0e2ca0-1] ttp://www.jagodina.org.rs/o-gradu/istorija/

[_e37283009a253c8a-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 http://pop-stat.mashke.org/serbia-cities.htm

[_fa0ce71776001a12-3] ttp://www.jagodina.org.rs/o-gradu/geografski-polozaj/

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[7] Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]